Биолошки факултет има реноме водеће научноистраживачке институције у области биологије у региону са дугом традицијом школовања висококвалитетних истраживача.

Константно унапређење научноистраживачког процеса Биолошког факултета огледа се у великом броју одбрањених докторских дисертација које су дале значајан научни допринос кроз бројне публикације у врхунским међународним часописима.

Оквир за израду докторских дисертација дају научноистраживачки пројекти који се реализују на Факултету, као и бројне сарадње са институцијама у земљи и у свету. Наставници су реномирани истраживачи који кроз научноистраживачке пројекте остварују врхунске разултате што се огледа у квалитету и броју публикација, док кроз докторске студије учествују у едукацији научног подмлатка. 

Докторски студијски програм Биологија организује и реализује Биолошки факултет Универзитета у Београду, у сарадњи са наставницима и научницима из 9 научних института и 4 факултета из Србије.

Студијски програм носи укупно 180 ЕСПБ, траје 3 године и обухвата петнаест модула: Алгологија, Биологија ћелија и ткива, Биологија микроорганизама, Биологија развића животиња, Ћелијска и молекуларна онкологија, Експериментална и примењена ботаника, Ентомологија, Еволуциона биологија, Физиологија и молекуларна биологија биљака, Генетика, Генотоксикологија, Микологија, Рибарствена биологија са основама аквакултуре, Систематска ботаника и Зоологија. Организују се два обавезна предмета који су јединствени за студијски програм и везани за израду докторске дисертације, пет обавезних семинара и рад на изради докторске дисертације. За све подмодуле организује се настава из већег броја изборних предмета који су организовани у јединствени изборни блок. За сваки модул је дефинисан један од изборних предмета као обавезан изборни за дати модул. Сваки студент у току студија стиче 45 ЕСПБ из изборних предмета.

Програм се остварује кроз: (1) активну наставу која обухвата предавања, вежбе, друге видове интерактивне наставе и студијски истраживачки рад и (2) индивидуални рад студената. Праћење реализације програма је одговорност руководиоца модула и Комисије за докторске студије коју чине руководиоци свих модула. Водећи наставник је задужен за организацију наставе у оквиру свог предмета. По правилу, водећи наставник ангажује више предавача по позиву од којих сваки реализује онај део програма датог предмета за који је научно компетентан. У зависности од околности ангажују се и гостујући предавачи из земље и иностранства.

Израда докторске дисертације сваког студента прати се од стране ментора и тутора са факултета. Њихова улога је да константно прате напредовање студената, саветују га у избору предмета и помогну у реализацији њихових истраживачких програма.  

Сврха докторског програма Биологија, утемељеног на научним истраживањима у оквиру бројних домаћих и међународних пројеката је да студентима пружи могућности да истражују модерне биолошке науке и развију истински академски интерес и компетенције. Осим што представља наставак континуираног и целовитог образовања у области биолошких наука,  програм пружа могућност продубљивања знања из појединих биолошких области и сагледавање научних проблема као целине, у светлу других релевантних домена. Биологија је наука са дугом традицијом која је осим класичних дисциплина- зоологије, ботанике, физиологије, генетике развила велики број нових и модерних, попут ћелијске биологије, молекуларне биологије, микробиологије, неуронаука итд. Савремена достигнућа различитих научних дисциплина биологије нашла су примену у многим сродним наукама, укључујући пољопривереду, медицину, шумарство, заштиту животне средине, као и у индустрији (прехрембена, фармацеутска, хемијска итд.) Бројне генерације биолога које су стекле знања на Биолошком факултету налазе своје место у научно-истраживачким и академским институцијама, развојним лабораторијама/институтима индустрије, и у клиничким лабораторијама и лекарским тимовима, где својим знањем треба да допринесу усавршавању дијагностичких, прогностичких и терапеутских протокола. Свако развијено друштво, а поготово друштво у развоју, има изражену потребу за високо образованим биолозима који су оспособљени да својим знањем и радом унапређују развој ове науке и да примењују стечено знање у другим делатностима. У нашој земљи уочава се неопходност постојања виших нивоа образовања у овој области и потреба за биолозима способним да одговоре на високе захтеве данашњег времена. Сврха докторског студијског програма Биологија је управо да развија такве кадрове. Овај програм је конципиран тако да оспособи будуће докторе наука да самостално развијају оригиналне теоријске и експерименталне приступе решавању научних проблема, квалификовано користе литературу и информационе технологије, критички анализирају и интерпретирају савремена достигнућа биологије, биотехологије и биоинформатике, самостално примењују постојеће и развијају нове технологије у привредним гранама и самостално примењују постојеће и развијају нове научне методе које се заснивају на сазнањима савремене биологије. 

Циљ програма је да обезбеди интелектуални оквир за развој високо образованих и креативних младих научника од којих се очекује да у будућности преузму водеће позиције у научним истраживањима, универзитетској настави, и делатностима у којима се биологија примењује, као што су пољопривреда, медицина, фармацеутска, прехрамбена, хемијска индустрија. Програм треба да пружи студентима квалитетно теоријско знање и експериментално искуство из области биологије, као и специфична знања и експерименталне вештине из ужих области у којима раде сопствена истраживања.

Студентима се презентирају савремени погледи на актуелне теме из бројних ужих научних области биологије, најновији експериментални приступи у решавању научних проблема и нове технологије.

Посебни циљеви докторског програма Биологија су: унапређивање и систематизација знања из области биологије стеченог на претходним нивоима образовања; упознавање са темама које се налазе у жижи интересовања савремене научне јавности, посебно оних које нису, или нису у довољној мери, биле обрађене на основним и мастер студијама; развијање независног и критичког мишљења кроз интерактивне видове наставе као што су округли столови, групна анализирања и тумачења експерименталних података из литаратуре или сопствених истраживања, анализирања научних радова кључних за поједине области које се изучавају и сл.; подстицање креативности, индивидуалности и личних афинитета путем активности као што су писање есеја на слободне теме, дизајнирање предлога истраживачких пројеката и сл.; савладавање академских вештина као што су писање научних радова и предлога пројеката, као и презентација резултата сопствених истраживања. 

Концепт, квалитет, циљеви и начин организације студијског програма Биологија осмишљени су тако да студенти након успешно завршених докторских студија стекну опште и специфичне способности, које их квалификују за научно-истраживачки рад и представљају солидну основу за успешно грађење научне и/или универзитетске каријере. Упоредо са унапређивањем теоријског знања из ужих научних области, студенти ће стећи способност интегративног приступа у сагледавању фундаменталних проблема у биологији. Развиће интелектуалне и експерименталне вештине и способности као основу неопходну за креативна основна и апликативна научна истраживања и даља усавршавања како у области биологије тако и другим сродним областима- медицини, ветерини, пољопривреди, фармацији итд.

Савладавањем овог студијског програма студенти стичу најсавременије знање из различитих области биологије које им пружа добру основу за креирање сопствене научне проблематике.

Различити облици итерактивне наставе представљају интелектуални изазов и стимулишу студенте да независно формирају и слободно износе своје мишљење, да фокусирају најважније научне проблеме у појединим ужим областима биологије и формулишу питања везана за њихово решавање, да аргументовано заступају своје ставове, да критички анализирају и интерпретирају своје и експерименталне резултате других аутора, хипотезе и теорије са којима се срећу проучавајући литературу, да примењују своје знање и идеје у решавању теоријских и експерименталних проблема на које наилазе током рада. 

Кроз писање и јавно презентирање есеја и семинарских радова студенти стичу драгоцено искуство које им помаже у савладавању вештине писања научних радова и усмене комуникације са аудиторијумом.

Експериментално искуство стечено радом у различитим лабораторијама омогућује им да сагледају комплексност експерименталног рада, од планирања и припреме експеримента, преко савладавања различитих метода и експерименталних приступа, до представљања и анализирања добијених резултата коришћењем најсавременијих софтверских пакета.

Писањем предлога сопственог истраживачког пројекта студенти се уз помоћ својих ментора и тутора оспособљавају да јасно и прецизно дефинишу своје истраживачке циљеве и дизајнирају одговарајуће експерименталне приступе на начин који омогућава добијање квалитетних и биолошки релевантних резултата истраживања и праћење реализације пројекта. 

Студијски програм обухвата петнаест модула. Избором модула студент се опредељује за ужу област истраживања и за ментора уз чију помоћ врши избор предмета које ће похађати. Настава обухвата један изборни предмет који је обавезан за дати модул и већи број изборних предмета који су организовани у јединствени изборни блок. Део предмета нуди општа знања потребна студентима који одговарајућа знања нису стекли на нижим нивоима студија (Академске вештине, Анализа података у биологији, предмети који се баве методама истраживања у биологији), док већи број предмета пружа садржаје специфичне за поједине области биологије или мултидисциплинарна специфична знања. Током прве године студент похађа предмет обавезан за модул (9 ЕСПБ) и два изборна предмета (укупно 18 ЕСПБ) и ангажован је у стицању лабораторијских вештина неопходних за израду докторске дисертације кроз предмете Израда докторске дисертације 1, Студентски истраживачки рад 1 и 2 (укупно 33 ЕСПБ). Током друге године студија, поред два изборна предмета из јединственог изборног блока (укупно 18 ЕСПБ) студент кроз предмет Одбрана докторског пројекта (10 ЕСПБ), у сарадњи са ментором и тутором, припрема предлог свог докторског пројекта који на крају зимског семестра брани, што представља основу за израду докторске дисертације. Студент је у другој години студија ангажован на изради докторске дисертације (укупно 32 ЕСПБ). У шестом семестру, поред израде докторске дисертације, кроз предмет Презентација експерименталних резултата из докторске дисертације студент припрема презентацију публикованих резултата својих истраживања коју излаже пред аудиторијумом који чине ментор(и), тутор и стручна Комисија.

Студенти могу одабрати и курсеве са одговарајућих докторских програма других високошколских установа на Универзитету у Београду.

Настава се одвија у току прве две године студија, док је у трећој години предвиђен студијски истраживачки рад и финализација докторске дисертације. Израда докторске дисертације носи укупно 100 ЕСПБ, а предмети завршног рада 35 ЕСПБ. Сав рад на дисертацији одвија се под руководством ментора и тутора, чије су улоге да допринесу квалитету и ефикасности реализације докторске дисертације кандидата. 

У настојањима да изградимо најстимулативније могуће окружење за амбициозне и креативне младе биологе који желе да се развију у модерне истраживаче и остваре значајан допринос напретку савремене биологије, конципирали смо програм докторских студија по угледу на најбоље школе у Европи, узимајући у обзир сопствене људске и материјалне ресурсе. На свим европским универзитетима докторски програми из области биологије се сврставају у најкомпетитивније, а курикулуми се разликују међу универзитетима утолико што обухватају различит број специфичних области истраживања. Заједнички за све универзитете је акценат на експерименталним лабораторијским истраживањима које студенти раде под руководством ментора – научника/професора са истакнутим научним доприносом у датој области истраживања. Наш програм је такође конципиран са нагласком на индивидуални истраживачки рад студената, уз пажљиво избалансирано менторство, тако да омогући ефикасан напредак студената а истовремено остави довољно простора за неспутани развој истраживачког духа.

Приликом креирања студијског програма Биологија користили смо као узоре многе програме из оквира европског образовног простора, а посебно:

1.       Докторски програми Универзитета у Фрајбургу, Немачка (http://www.bio.uni-freiburg.de) Наш програм је упоредив са овим програмом у неколико аспеката: (1) студенти су од самог почетка укључени у научно-истраживачке пројекте у оквиру којих раде своје докторске дисертације; (2) студенти раде у амбијенту који подстиче њихове личне афинитете, креативност, радозналост, колаборативност и амбицију; (3) упоредо са истраживачким радом у лабораторији студенти добијају неопходно додатно образовање и стичу вештине које помажу њихов развој.

2.       Докторски програми Природно-математичког факултета Чешка, (http://www.natur.cuni.cz/biology?set_language=en) Истраживачка школа постављена на истим основама и са сличним начином развоја образовања у оквиру докторског програма.

3.       Докторски програм Биологије Универзитета у Јорку, Енглеска (http://www.york.ac.uk/biology/) Програм подразумева размену опреме и других материјалних ресурса између истраживачких група, тако да студенти раде под оптималним техничким условима и уз неформалну помоћ већег броја научника и наставника. Организују се курсеви који поред научних тема обрађују и теме из области као што су академске вештине, менаџмент и сл. 

Упис кандидата се врши на основу Конкурса који расписује Универзитет у Београду, а спроводи Биолошки факултет. Конкурс за упис је јаван и објављује се у средствима јавног информисања. На докторске студије могу се уписати кандидати који испуњавају опште услове прописане Законом о високом образовању Републике Србије и одговарајућим актима факултета.

За упис на докторске студије може конкурисати лице које има завршене основне академске и мастер академске студије, односно интегрисане студије са најмање 300 ЕСПБ бодова, односно завршене најмање четворогодишње студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању и општом просечном оценом од најмање 8.

Такође могу конкурисати и лица која имају општу просечну оцену мању од 8 и једнаку или већу од 7,5, уколико имају објављен најмање један научни рад из научне области студијског програма за који конкуришу. Ова лица се рангирају заједно са осталим кандидатима.

У студијском програму докторских академских студија прописују се завршене основне и мастер академске студије, односно интегрисане академске студије из области биолошких наука и сродних студијских програма (из области хемијских и физичко-хемијских наука, медицине, фармације, ветерине, пољопривреде, шумарства, заштите животне средине) као услов за упис на докторске студије.

Пријављени кандидати се рангирају на основу оствареног успеха током претходног школовања. Остварени успех, који узима у обзир број година студирања и просечну оцену током основних и мастер односно интегрисаних академских студија, студент може да оствари 95 поена. Преосталих максимално 5 поена кандидати могу да остваре уколико имају публиковане научне радове у часописима категорисаним од стране Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије.

На докторске студије може се уписати лице које зна енглески језик на нивоу компетенције: виши средњи = Б2 по Заједничком европском референтном оквиру за језике (ЗЕРОЈ).

Максималан број студената који се уписује у прву годину студијског програма Биологија је 40.  

Оцењивање студената врши се праћењем научног и стручног рада студената, као и на основу поена стечених извршавањем предиспитних обавеза, полагањем испита и израдом семинара. Испити се полажу у писаној форми и/или усмено. Начин полагања испита на сваком појединачном предмету дефинисан је наставним планом и програмом предмета.

Укупан успех студента процењује се на основу успеха показаног на предиспитним обавезама и успеха на писаном и/или усменом делу испита, који се организује после окончања наставе из датог предмета. Укупан успех се изражава завршном оценом од 5 (пет) до 10 (десет) која се формира на основу бодова које је студент добио на предиспитним обавезама и завршном испиту. Максималан број бодова које студент може да освоји је 100, а минималан, неопходан за најнижу прелазну оцену оцену је 51.

Менторски рад са студентом наставља се и после завршетка наставе, све до краја докторских студија, односно одбране докторске дисертације.

Положен семинар Одбрана докторског пројекта је услов за пријављивање теме докторске дисертације. Објављивање два рада у часописима са SCI листе, од којих је на најмање једном докторант први аутор,  и положен семинар Презентација експерименталних резултата из докторске дисертације услови су за одбрану докторске дисертације. 

За реализацију докторског студијског програма Биологија обезбеђен је потребан број наставника са одговарајућим научним квалификацијама. Наставу на овом студијском програму спроводе и наставници и сарадници који су бирани на основу стриктних критеријума који вреднују компетентност у области научно-истраживачког рада и способност и успешност у извођењу наставе. Наставници у потпуности задовољавају потребе студијског програма, како у погледу компетенције тако и у смислу оптерећења. 

За извођење наставе на докторском студијском програму Биологија ангажован је неопходан број наставника. Биолошки факултет располаже одговарајућим бројем савремених и добро опремљених лабораторија које се у континуитету додатно опремају, уређеним слушаоницама за праћење предавања, библиотеком снабдевеном књигама, уџбеницима, приручницима и научним часописима, рачунарском лабораторијом, итд. У обезбеђивању материјалних средстава за израду докторске тезе учествоваће научни пројекти који се финансирају од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије односно Фонда за науку Републике Србије, Фонда за иновациону делатност, али и из међународних извора финансирања, укључујући најкомпетитивније пројекте Европске комисије. 

Ради омогућавања континуиране контроле квалитета студијских програма докторских академских студија, Биолошки факултет обезбеђује спровођење утврђених стандарда и поступака за оцењивање квалитета студијског програма кроз вредновања програма током судија и оцењивање компетентности доктораната у циљу праћења и унапређења квалитета курикулума, наставе, наставног особља, научно-истраживачког рада докторских студената, и литературе.

Правилник о докторским студијама посебну пажњу посвећује праћењу квалитета докторских дисертација и спречавању плагијаризма

Контрола квалитета студијског програма се обавља периодично кроз самовредновање (сваке три године) и спољашњом провером квалитета (сваких пет година).

У контроли квалитетета студијског програма обезбеђено је активно учешће студената кроз анкете које оцењују квалитета програма и наставника. 

Студијски програм је јавно доступан на сајту Универзитета у Београду - Биолошког факултета (https://www.bio.bg.ac.rs/studijski-program-biologija-doktorske). Све докторске дисетрације су у електронском облику доступне увиду јавности најмање 30 дана пре одбране на следећој интернет адреси: https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/handle/123456789/15. Такође, докторске дисертације одбрањене на Биолошком факултету се депонују у Дигитални репозиторијум Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, али и у Дигитални репозиторијум Биолошког факултета – BIORE (https://biore.bio.bg.ac.rs/cris/explore/theses). Подаци о компетентности и претходним менторствима акредитованих ментора, као и о научним радовима кандидата чије је објављивање било предуслов за одбрану су јавно доступни у оквиру документације за акредитацију струдијских програма (https://www.bio.bg.ac.rs/akreditacija-studijskih-programa) 

Студијски програм Биологија акредитује се на српском и енглеском језику. Сви наставници који су ангажовани на реализацији студијског програма поседују одговарајуће компетенције за држање наставе на енглеском језику. Службе Факултета су оспособљене за рад на енглеском језику. Приликом уписа студенти достављају потврду о знању енглеског језика.