СТАНДАРДИ ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ

СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ДОКТОРСКИХ СТУДИЈА МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА

Увод: Установа

Увод: Студијски програм

Биолошки факултет има реноме водеће научноистраживачке институције у области биологије у региону са дугом традицијом школовања висококвалитетних истраживача.

Константно унапређење научноистраживачког процеса Биолошког факултета огледа се у великом броју одбрањених докторских дисертација које су дале значајан научни допринос кроз бројне публикације у врхунским међународним часописима.

Оквир за израду докторских дисертација дају научноистраживачки пројекти који се реализују на Факултету, као и бројне сарадње са институцијама у земљи и у свету. Наставници су реномирани истраживачи који кроз научноистраживачке пројекте остварују врхунске разултате што се огледа у квалитету и броју публикација, док кроз докторске студије учествују у едукацији научног подмлатка. 

Студијски програм докторских студија Молекуларна биологија носи укупно 180 ЕСПБ, траје 3 године и обухвата два модула: Молекуларна биологија и Физиологија. Орагнизују се два обавезна предмета који су јединствени за студијски програм и везани за израду докторске дисертације, пет обавезних семинара и рад на изради докторске дисертације. За сваки модул организује се већи број изборних предмета који су организовани у јединствени изборни блок за модул. Модул Молекуларна биологија садржи три подмодула, док модул Физиологија садржи пет подмодула. за сваки подмодул дефинисан је један обавезни предмет који студент похађа током прве године студија. Сваки студент у току студија стиче 45 ЕСПБ из изборних предмета, од чега је 9 ЕСПБ за обавезни изборни предмет за дати подмодул.

Програм се остварује кроз: (1) активну наставу која обухвата предавања, друге видове интерактивне теоријске наставе и студијски истраживачки рад (експериментални рад у лабораторији организован у форми „ротација“, семинари, експериментална израда докторске дисертације) и (2) индивидуални рад студената.

Праћење реализације програма је одговорност руководиоца подмодула и Комисије за докторске студије. Овим телом председава руководилац студијског програма а чине га руководиоци свих подмодула. Водећи наставник је задужен за организацију наставе у оквиру свог предмета. По правилу, водећи наставник ангажује по позиву више предавача из земље и иностранства од којих сваки реализује онај део програма датог предмета за који је научно компетентан. У програму су ангажовани и гостујући предавачи из иностранства.

Израда докторске дисертације сваког студента прати се од стране ментора и тутора са факултета. Њихова улога је да константно прате напредовање студената, саветују га у избору предмета и помогну у реализацији њихових истраживачких програма.

Молекуларна биологија је релативно нова наука која је револуционарним открићима обележила другу половину двадесетог века, на којој се у великој мери заснива прогрес биологије, медицине, фармакологије, биоинформатике и других сродних наука. Физиологија, тесно повезана са молекуларном биологијом, је веома стара дисциплина која је доживела трансформацију са развојем молекуларне биологије и напретком технологије, и данас представља синтетичку науку са значајним утицајем информатичких приступа биологији. Савремена достигнућа молекуларне биологије и физиологије нашла су широку примену у многим делатностима (пољопривереда, шумарство, прехрамбена, фармацеутска и хемијска индустрија као и поједине гране медицине). На Биолошком факултету Универзитета у Београду едуковане су бројне генерације молекуларних биолога и физиолога који налазе своје место у научно-истраживачким и академским институцијама, у развојним лабораторијама у индустрији, у клиничким лабораторијама и лекарским тимовима, где својим знањем треба да доприносу усавршавању дијагностичких, прогностичких и терапеутских протокола. У данашњем времену које карактерише брз и експанзиван развој молекуларне биологије, молекуларне медицине, биотехнологије, физиологије, биофизике и биоинформатике, савремена развијена друштва и друштва у развоју имају изражену потребу за високо образованим стручњацима који су оспособљени да својим знањем и радом унапређују развој ове науке. У нашој земљи уочава се неопходност постојања виших нивоа образовања у овој области и потреба за молекуларним биолозима и физиолозима способним да одговоре на високе захтеве данашњег времена. Сврха докторског студијског програма Молекуларна биологија је управо развој таквих кадрова. Програм је конципиран тако да оспособи будуће докторе наука да:

▪   самостално развијају оригиналне теоријске и експерименталне приступе решавању научних проблема;

▪   квалификовано користе литературу и информационе технологије;

▪   критички анализирају и интерпретирају савремена достигнућа у различитим областима физиологије, молекуларне биологије, биотехологије и биоинформатике;

▪   самостално примењују постојеће и развијају нове технологије у привредним гранама у којима се користи молекуларна биотехнологија;

▪   самостално примењују постојеће и развијају нове дијагностичке, прогностичке и терапеутске методе које се заснивају на сазнањима савремене физиологије и молекуларне биологије. 

Циљ програма Молекуларна биологија је да обезбеди интелектуални оквир за развој високо образованих и креативних младих научника од којих се очекује да у будућности преузму водеће позиције у научним истраживањима, универзитетској настави и делатностима у којима ће стечена знања примењивати (медицина, фармација, биотехнологија, пољопривреда итд). Програм треба да пружи студентима квалитетно теоријско знање и експериментално искуство из области физиологије, биофизике и молекуларне биологије, као и специфична знања и експерименталне вештине из ужих области у којима раде сопствена истраживања.

У остваривању циља овај студијски програм је окупио велики број предавача - наставнике Биолошког факултета и научнике из најзначајнијих научно-истраживачких института из земље, као и предаваче из иностранства међу којима преовладавају наши научници који су постигли завидне научне и универзитетске каријере у свету. Студентима се презентирају савремени погледи на актуелне теме из области молекуларне биологије и физиологије, најновији експериментални приступи и нове биотехнологије. Студенти имају прилику да у току докторских студија стекну експериментално искуство и да у контакту са истраживачима који се баве различитим научним проблемима добијају најновије информације о светским токовима истраживања у молекуларној биологији и физиологији.

Посебни циљеви докторског програма су: (1) Унапређивање и систематизација знања из области физиологије и молекуларне биологије стеченог на претходним нивоима образовања; (2) Упознавање са темама које се налазе у жижи интересовања савремене научне јавности, посебно оних које нису биле у довољној мери обрађене на основним и мастер студијама; (3) Развијање независног и критичког мишљења кроз интерактивне видове наставе као што су округли столови, групна анализирања и тумачења експерименталних података из литаратуре или сопствених истраживања, анализирања научних радова кључних за поједине области које се изучавају и сл.; (4) Подстицање креативности, индивидуалности и личних афинитета кроз писање есеја, дизајнирање предлога истраживачких пројеката и сличне активности; (5) Савладавање академских вештина као што су писање научних радова и предлога пројеката, као и презентација резултата сопствених истраживања. 

Концепт, квалитет, циљеви и организација студијског програма Молекуларна биологија осмишљени су тако да студенти након успешно завршених докторских студија стекну опште и специфичне способности, које их квалификују за научно-истраживачки рад и представљају солидну основу за успешно грађење научне и/или универзитетске каријере.

Савладавањем овог студијског програма студенти стичу најновија знања из различитих области молекуларне биологије и физиологије која им пружају добру основу за креирање сопствене научне проблематике и дизајнирање сопствених експерименталних приступа.

Различити облици итерактивне наставе, која подразумева континуирану комуникацију између студената и предавача, представљају интелектуални изазов за студенте и стимулишу их да независно формирају и слободно износе своје мишљење, да фокусирају најважније научне проблеме у појединим ужим областима и формулишу питања везана за њихово решавање, да аргументовано заступају своје ставове, да критички анализирају и интерпретирају своје и експерименталне резултате других аутора, хипотезе и теорије са којима се срећу проучавајући литературу, да примењују своје знање и идеје у решавању теоријских и експерименталних проблема на које наилазе у раду на свом истраживачком пројекту.

Кроз писање и јавно презентовање есеја и семинарских радова студенти стичу драгоцено искуство које им помаже у савладавању вештине писања научних радова и усмене  презентације резултата пред аудиторијумом.

Експериментално искуство стечено радом у различитим лабораторијама („ротације“) омогућује студентима да сагледају комплексност експерименталног рада, од планирања и припреме експеримента, преко савладавања различитих метода и експерименталних приступа, до представљања и анализирања добијених резултата коришћењем најсавременијих софтверских пакета.

Писањем предлога сопственог истраживачког пројекта студенти ће,  уз помоћ својих ментора и чланова Саветодавних комисија, бити оспособљени да јасно и прецизно дефинишу своје истраживачке циљеве и дизајнирају одговарајуће експерименталне приступе на начин који омогућава добијање квалитетних и биолошки релевантних резултата истраживања и праћење реализације пројекта. 

Студијски програм обухвата два модула: Молекуларна биологија и Физиологија. Студенти оба модула имају заједничке обавезне предмете који се односе на израду докторске дисертације, док се разликују по изборним предметима који су понуђени у изборном блоку за одговарајући модул. Избором подмодула студент се опредељује за ужу област истраживања и за ментора уз чију помоћ врши избор предмета које ће похађати. Током прве године студент похађа један предмет обавезан за подмодул (који носи 9ЕСПБ) и два изборна предмета (укупно 18 ЕСПБ) и стиче лабораторијске вештине неопходне за израду докторске дисертације (укупно 33 ЕСПБ). Током друге године студија, поред два изборна предмета (укупно 18 ЕСПБ) студент кроз предмет Одбрана докторског пројекта (10 ЕСПБ), у сарадњи са ментором и тутором, припрема предлог свог докторског пројекта који на крају зимског семестра брани, што представља основу за израду докторске дисертације. Студент је у другој години студија ангажован и на изради докторске дисертације (укупно 32 ЕСПБ). Студијски истраживачки рад, између осталог, обухвата и „ротације“ - експериментални рад у трајању од по неколико недеља у различитим лабораторијама. Циљ ове активности је савладавање експерименталних вештина и обогаћивање експерименталног искуства, што је кључни моменат у образовању савременог молекуларног биолога и физиолога. У шестом семестру, поред израде докторске дисертације, кроз предмет Презентација експерименталних резултата из докторске дисертације студент припрема презентацију публикованих резултата својих истраживања које презентује пред аудиторијумом који чине ментор(и), тутор и стручна Комисија.

Студенти могу одабрати и курсеве са одговарајућих докторских програма других високошколских установа на Универзитету у Београду.

Настава се одвија у току прве две године студија, док је у трећој години предвиђен студијски истраживачки рад и финализација докторске дисертације. Израда завршног рада носи укупно 100 ЕСПБ, а предмети завршног рада 35 ЕСПБ. Експериментални и теоријски рад на дисертацији одвија се под руководством ментора и тутора, уз консултовање Саветодавне комисије, чије су улоге да допринесу квалитету и ефикасности реализације докторске дисертације кандидата. 

Студијски програм Молекуларна биологија је конципиран по угледу на најбоље европске школе, узимајући у обзир сопствене људске и материјалне ресурсе. Докторски програми из области молекуларне биологије се сврставају међу најкомпетитивније, а курикулуми се између резличитих универзитета разликују по броју специфичних области истраживања. Заједнички за све програме је акценат на експерименталним лабораторијским истраживањима које студенти раде под руководством научника/професора са истакнутим научним доприносом у датој области. Акценат је на индивидуалном истраживачком раду студената уз менторство, које је пажљиво избалансирано тако да омогући ефикасан напредак студената и неспутани развој истраживачког духа. 

Приликом креирања студијског програма Молекуларна биологија користили смо као узоре многе програме из оквира европског образовног простора, посебно:

1.    Интернационални докторски програм Европске лабораторије за молекуларну биологију (http://www.embl.org/training/phdprogramme/index.html), најпрестижније школе изван САД у којој се школују доктори молекуларне биологије. Наш програм је упоредив са овим програмом у неколико аспеката: (1) студенти су од самог почетка укључени у научно-истраживачке пројекте у оквиру којих раде своје докторске дисертације; (2) Студенти раде у креативном окружењу које подстиче њихове личне афинитете, креативност, радозналост, колаборативност и амбицију; (3) упоредо са истраживачким радом студенти добијају неопходно додатно образовање и стичу вештине које помажу њихов развој.

2.    Интернационална истраживачка школа Макс Планк за молекуларну и ћелијску биологију (http://www.imprs-ls.de/) реализује свој докторски програм, познат широм света по квалитету, на начин сличан нашем по томе што програм реализује неколико научно-истраживачких института заједно са факултетима. Успешна сарадња више истраживачко-образовних институција умногоме доприноси квалитету програма у погледу наставног кадра, али и материјалних ресурса. 

3.    Докторски програм Лабораторије за молекуларну биологију Универзитета у Кембриџу (http://www2.mrc-lmb.cam.ac.uk/students/international-phd-programme/)  је угледни програм познат по изузетној бризи за младе таленте. Размена опреме и других материјалних ресурса између истраживачких група омогућава студентима да раде под оптималним техничким условима и уз саветодавну помоћ већег броја научника и наставника. За студенте се организују курсеви који поред научних тема обрађују и теме из области као што су академске вештине/менаџмент итд. 

Упис кандидата се врши на основу Конкурса који расписује Универзитет у Београду, а спроводи Биолошки факултет. Конкурс за упис је јаван и објављује се у средствима јавног информисања. На докторске студије могу се уписати кандидати који испуњавају опште услове прописане Законом о високом образовању Републике Србије и одговарајућим актима факултета.

За упис на докторске студије може конкурисати лице које има завршене основне академске и мастер академске студије, односно интегрисане студије са најмање 300 ЕСПБ бодова, односно завршене најмање четворогодишње студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању и општом просечном оценом од најмање 8.

Такође могу конкурисати и лица која имају општу просечну оцену мању од 8 и једнаку или већу од 7,5, уколико имају објављен најмање један научни рад из научне области студијског програма за који конкуришу. Ова лица се рангирају заједно са осталим кандидатима.

У студијском програму докторских академских студија прописују се завршене основне и мастер академске студије, односно интегрисане академске студије из области биолошких наука и сродних студијских програма (из области хемијских и физичко-хемијских наука, медицине, фармације, ветерине, пољопривреде, шумарства, заштите животне средине) као услов за упис на докторске студије.

Пријављени кандидати се рангирају на основу оствареног успеха током претходног школовања. Остварени успех, који узима у обзир број година студирања и просечну оцену током основних и мастер односно интегрисаних академских студија, студент може да оствари 95 поена. Преосталих максимално 5 поена кандидати могу да остваре уколико имају публиковане научне радове у часописима категорисаним од стране Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије.

На докторске студије може се уписати лице које зна енглески језик на нивоу компетенције: виши средњи = Б2 по Заједничком европском референтном оквиру за језике (ЗЕРОЈ).

Максималан број студената који се уписује на студијски програм Молекуларна биологија је 45. 

Оцењивање студената врши се праћењем научног и стручног рада студената, као и на основу поена стечених извршавањем предиспитних обавеза, полагањем испита и израдом семинара. Испити се полажу у писаној форми и/или усмено. Начин полагања испита на сваком појединачном предмету дефинисан је наставним планом и програмом предмета.

Укупан успех студента процењује се на основу успеха показаног на предиспитним обавезама и успеха на писаном и/или усменом делу испита, који се организује после окончања наставе из датог предмета. Укупан успех се изражава завршном оценом од 5 (пет) до 10 (десет) која се формира на основу бодова које је студент добио на предиспитним обавезама и завршном испиту. Максималан број бодова које студент може да освоји је 100, а минималан, неопходан за најнижу прелазну оцену оцену је 51.

Менторски рад са студентом наставља се и после завршетка наставе, све до краја докторских студија, односно одбране докторске дисертације.

Положен семинар Одбрана докторског пројекта је услов за пријављивање теме докторске дисертације. Објављивање два рада у часописима са SCI листе, од којих је на најмање једном докторант први аутор,  и положен семинар Презентација експерименталних резултата из докторске дисертације услови су за одбрану докторске дисертације. 

Наставници у потпуности задовољавају потребе студијског програма, како у погледу компетенција тако и у смислу оптерећења.

У погледу компетенција, наставници су врхунски експерти за ужу научну област из које држе наставу. Сви наставници су доктори наука укључени у рад на домаћим и међународним истраживачким пројектима. Већина наставника има највиша академска и/или научна звања. Број референци неопходног квалитета из релевантне уже научне области свих наставника знатно премашује прописане захтеве. Студијски програм Молекуларна биологија окупља, поред наставника са Факултета, велики број научника из врхунских научноистраживачких организација у земљи, као и већи број гостујућих предавача који су превасходно наши научници који су остварили успешне научне и/или академске каријере у иностранству. 

За извођење наставе на докторском студијском програму Молекуларна биологија ангажован је неопходан број наставника. Биолошки факултет располаже одговарајућим бројем савремених и добро опремљених лабораторија које се у континуитету додатно опремају, уређеним слушаоницама за праћење предавања, библиотеком снабдевеном књигама, уџбеницима, приручницима и научним часописима, рачунарском лабораторијом, итд. У обезбеђивању материјалних средстава за израду докторске тезе учествоваће научни пројекти који се финансирају од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије односно Фонда за науку Републике Србије, Фонда за иновациону делатност, али и из међународних извора финансирања. 

Ради омогућавања континуиране контроле квалитета студијских програма докторских академских студија, Биолошки факултет обезбеђује спровођење утврђених стандарда и поступака за оцењивање квалитета студијског програма кроз вредновања програма током судија и оцењивање компетентности доктораната у циљу праћења и унапређења квалитета курикулума, наставе, наставног особља, научно-истраживачког рада докторских студената, и литературе.

Правилник о докторским студијама посебну пажњу посвећује праћењу квалитета докторских дисертација и спречавању плагијаризма

Контрола квалитета студијског програма се обавља периодично кроз самовредновање (сваке три године) и спољашњом провером квалитета (сваких пет година).

У контроли квалитетета студијског програма обезбеђено је активно учешће студената кроз анкете које оцењују квалитета програма и наставника. 

Студијски програм је јавно доступан на сајту Универзитета у Београду - Биолошког факултета (https://www.bio.bg.ac.rs/studijski-program-biologija-doktorske). Све докторске дисетрације су у електронском облику доступне увиду јавности најмање 30 дана пре одбране на следећој интернет адреси: https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/handle/123456789/15. Такође, докторске дисертације одбрањене на Биолошком факултету се депонују у Дигитални репозиторијум Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, али и у Дигитални репозиторијум Биолошког факултета – BIORE (https://biore.bio.bg.ac.rs/cris/explore/theses). Подаци о компетентности и претходним менторствима акредитованих ментора, као и о научним радовима кандидата чије је објављивање било предуслов за одбрану су јавно доступни у оквиру документације за акредитацију струдијских програма (https://www.bio.bg.ac.rs/akreditacija-studijskih-programa) 

Студијски програм Биологија акредитује се на српском и енглеском језику.  Сви наставници који су ангажовани на реализацији студијског програма поседују одговарајуће компетенције за држање наставе на енглеском језику. Службе Факултета су оспособљене за рад на енглеском језику. Приликом уписа, студенти достављају потврду о знању енглеског језика.